Ukrajinci su u Evropskoj uniji, čak i ako Ukrajina nije

[dropcap]E[/dropcap]vropska unija je dopustila da je nadigra Rusija u borbi za integraciju sa Ukrajinom. Samit EU partnerstva u Vilnjusu nije okončan potpisivanjem Ugovora o pridruživanju sa Ukrajinom. Teško je poverovati da je bila dovoljna  jedna tako otvorena i primitivna spletka kao što je to embargo na određenu robu koji je uvela Rusija pre nekoliko dana.

Moldavija, koja se nalazi u sličnoj poziciji, se hrabro drži. Veličina ukrajinske trgovine sa Rusijom je slična onoj sa EU, a EU investicije u Ukrajini su deset puta veće od ruskih.

Naravno da EU nema čega da se plaši, zato je i izgubila. Izgubila je takođe jer nije shvatila ozbiljno Ukrajinu i nije joj ponudila odgovarajuću pomoć. Priče EU političara da  “integracija nije prodajni sajam”, jesu istinite koliko i Janukovičeve izjave da poštuje ljudska prava. Svi znaju da najveća evropska pijaca nije Kapali čaršija već sedište Evropske komisije u Briselu.

Nuditi Ukrajini integraciju sa EU po cenu toga da stotine preduzeća bude uništeno i da se izgubi na konkurentnosti, uz trenutni gubitak ruskih tržišta (i uz istovremeno ispunjavanje uslova za pozajmice koje postavlja MMF, uključujući zamrzavanje plata, smanjenja budžeta i porast cena goriva za 40 odsto), je isto što i pozvati siromašnog gosta na večeru u najskuplji restoran u gradu i reći mu da sam treba da plati svoj račun.

Ovog puta je Poljska izgubila, ali nije sama. Putin se u lice narugao i Berlinu i Briselu. Ovo bi još mogao de bude i “pozitivan minus” samita u Vilnjusu. Padale su jake izjave. Žoze-Manuel Baroso: “Znamo da se obični Ukrajinci osećaju kao Evropljani! Nećemo ih napustiti.” ili Herman van Rompoj: “Ne smemo popustiti pod ruskim pritiskom”.

Videćemo. Posle samita u Vilnjusu, lopta je definitivno u briselskom dvorištu. Ako EU želi da sopstvene namere shvati ozbiljno, trebalo bi da pripremi plan za bezbednu ekonomsku integraciju sa Ukrajinom. Ovo je osnovni preduslov za ispunjavanje prvobitne misije EU, a to je ostvarivanje trajnog mira u Evropi.

Ukrajina je topovsko meso na ruskom putu ka imperijalizmu i njeno gutanje predstavlja brisanje realnih nada za demokratizaciju Kremlja. Rusija bez Ukrajine je opraštanje od carstva i ujedno i kraj nemara ruskih vlasti prema sopstvenim građanima, koje svakako treba razlikovati od Putina i Putinoida. Ovo je takođe i jedina šansa za dobre odnose između EU i Rusije, nasuprot mišljenjima nekih evropskih političara koji veruju da će moći da postignu direktan dogovor sa Rusijom preko leđa manjih nacija.

Integracija sa Moldavijom i Gruzijom bez Ukrajine je geopolitička besmislica. Ipak, Rompoj i Baroso izjavljuju da tek pokrenuti sporazumi treba da budu što pre potpisani.

Iako ne biti cinican pred trenutnom političkom situacijiom predstavlja samoobmanjivanje, ovaj izvor stalnog trvenja između Moskve i Brisela daje nadu da će EU uspeti da izbegne prihvatanje Putina po cenu Ukrajine.

Putin je nadigrao političare ali je izgubio kod samih Ukrajinaca. Iznenada samo 20 odsto želi integraciju sa Rusijom, daleko manje od onih koji žele da se pridruže EU. To je najveći uspeh ovih pregovora. Ukrajina nije još uvek potpisala Sporazum o pridruživanju sa EU. Međutim, taj sporazum su potpisali njeni aktivni građani bez Janukoviča.

---

Prevela Marija Šerban, www.kontrapress.com. Photo by Alexandra (Nessa) Gnatoush, CC BY 2.0, flickr.com

English: Sierakowski: Ukrainians are in the EU, even if Ukraine isn’t